Samo Ona

Samo ona zna gdje boli, samo ona zna me cijelog. Mogu druge da me vole — ja bih opet samo s njom. Samo ona, samo ona, kad me pitaju šta fali. Imam sve što čovjek može — samo nemam onu koju volim. Ona mi je mir i nemir, moja kazna, moja sreća, što je manje pored mene, moja želja sve je veća. Moje juče, moje sutra, moja ponoć, moja jutra, moje „idi“, moje „stani“, moje „pusti“, moje „vrati“. Zbog nje krenem, pa se vratim, zbog nje padnem, pa se dignem, zbog nje kažem: „Nije ništa“, a zbog nje se jedva smijem. Ona zna mi svaku manu, ona zna mi svaki hir, jedina mi pravi haos, jedina mi vrati mir. Mijenj'o dane, mijenj'o ljude, mijenj'o mjesta, mijenj'o grad, samo jedno nisam mog'o — da je gledam kao nekad. Mogu sebi sto put reći: „Gotovo je, neću više.“ Al' čim neko nju spomene, srce glasnije zadiše. Neka pričaju šta hoće, neka kažu: „Proći će.“ Ako mene jednom prođe — onda nisam volio je. Samo ona zna gdje boli, samo ona zna me cijelog. Mogu druge da me vole — ja bih opet samo s njom. Samo ona, samo ona, kad me pitaju šta fali. Imam sve što čovjek može — samo nemam onu koju volim.