Padaj, Kišo, Kao Da Znaš

Koliko sam puta stajao pod prozorom kuće tvoje, nadao se da ćeš izaći, da još jednom vidiš oči moje. Te noći je kiša padala, dok sam tvoje ime dozivao, kiša mi je suze sakrila, al' te nisam dočekao. I sad stojim gdje smo nekad jedno drugom ljubav dali, sve je isto osim tebe, samo mi smo nestali. Padaj, kišo, kao da znaš koliko mi ona nedostaje, padaj, kišo, ne prestaj, nek' mi srce s tobom zaplače. Padaj, kišo, cijelu noć, kao nekad kad je bila tu, možda ona mene pamti, kao što ja pamtim nju. Pred tom kućom opet stojim, iako znam da nije tu, još se nadam da će jednom njena sjena proći kroz nju. U toj sobi svjetla nema, stari prozor šuti sam, nekad sam joj bio život, danas gdje živi, ne znam. Kad bi samo jednom znala koliko sam puta došao, ne da tražim da se vrati, već da vidim gdje sam ostao. Padaj, kišo, kao da znaš koliko mi ona nedostaje, padaj, kišo, ne prestaj, nek' mi srce s tobom zaplače. Padaj, kišo, cijelu noć, operi mi trag sa praga, da ne vidi kad se vrati koliko mi je bila draga. Ne čekam je da se vrati, znam da više nije moja. Samo dođem kad padaju kiše, jer ja suza nemam više.